 |
| Velika dubinska oštrina |
Nastavljamo
sa učenjem. Za početak želim da vas upozna sa tri važna parametra, a to su ISO
osetljivost, vreme ekspozicije i otvor blende. Ekponiranost fotografije ili
njena dobra, pravilna osvetljenost zavisi od balansa između ova tri parametra.
Neću vas opteretiti, za početak, samom teorijom, ali je jako bitno da naučite
ova tri parametra i kako se podešavaju.
Reč “fotografija” ima korene u grčkom
jeziku i označava “crtanje svetlom” (fotos – svetlo, grafos- pisanje, crtanje).
Osnovni princip rada fotoaparata je jednostavan. Svetlost koja je odbijena od
predmeta koji fotografišete prolazi kroz objektiv koji je usmerava na CCD ili
CMOS senzor.
Ono što je neophodno je da količina
svetlosti koja stigne do senzora ne bude niti prevelika niti premala. Zato je
potrebno da doziramo količinu svetlosti. To doziranje aparat može odrediti
automatski, a možete i vi preuzeti delimičnu ili potpunu kontrolu.
Navedena
tri parametra služe da doziramo količinu svetlosti koja stiže na senzor. Pored
uticaja na količinu svetlosti, promena ekspozicije utiče i na likovne aspekte
fotografije. Zato ćemo u nastavku teksta objasniti svaki parametar posebno.
ISO osetljivost: najjednostavnije objašnjeno ISO osetljivost
predstavlja osetljivost fotomaterijala.
ISO vrednost se povećava ovim redosledom: 100, 200, 400, 800, 1600,
3200, 6400, 12 800 (H1), 25 600 (H2). Promenom
ISO parametra određujemo koliko je senzor osetljiv na svetlost. Veća
osetljivost znači da nam je potrebno manje svetla za pravilno eksponiranu
fotografiju. Visoke ISO vrednosti dovode do pojave šuma koji degradira detalje
i kvari kvalitet i oštrinu fotografije. Količina šuma na senzoru dosta zavisi od
kvaliteta i veličine senzora.
 |
| https://www.youtube.com/watch?v=RIMw3dn6doI |
Ekspozicija: Ili
još vreme ekspozicije, predstavlja dužinu izloženosti fotomaterijala (senzora)
svetlosti koja stiže kroz objektiv. Izražava se u delovima sekunde (npr: 1/60,
1/250, itd...) ili u sekundama (1”, 2”,…) ukoliko je vremenski interval duži od
sekunde. U kombinaciji sa otvorom blende, podešavanjem vremena eksponiranja
određujete koliko će svetla doći do senzora u toku vremena.
 |
| http://fotografija.hr/ekspozicija/909/ |
Ako želite da zamrznete neki
objekat u pokretu potrebno je da skratite vreme ekspozicije. Morate voditi
računa da ga ne skratite previše, jer će u tom slučaju fotografija biti tamna
tj. podeksponirana.
Ako želite da “razmažete” pokret,
da dočarate njegovo kretanje, onda je potrebno da produžite vreme ekspozicije. Vreme
eksponiranja duže od jedne sekunde najčešće se koristi ako su svetlosni uslovi
slabi i nemamo dovoljno svetla za pravilno eksponiranu fotografiju (npr. ako
fotografišete noću) i tada je neophodna upotreba stativa da fotografija ne bi
bila zamućena zbog „drmanja“ ruke.
Blenda - označava
veličinu otvora na objektivu kroz koji prolazi svetlost. Promenom vrednosti
blende menjate i veličinu otvora. Vrednosti blende se označavaju brojem pored „f“
slova (npr: f1.4, f2.8, f5.6, f11 itd...).
Veći f-broj odgovara manjem otvoru, dok manji f-broj odgovara većem otvoru. Pravilo
je da se ukoliko su slabi svetlosni uslovi, koristi veći otvor blende, tj.
manji f-broj jer će tada više svetlosti doći do senzora u jedinici vremena.
 |
| http://everydayhdr.com/beginners-guide-fstops-and-iso/ |
Veći otvor blende daje manju
dubinsku oštrinu, (zamućenje pozadine u odnosu na objekat u fokusu, bokeh
efekat). Ovaj efekat se često koristi u portretnoj fotografiji. Za
razliku od portretne fotografije za fotografisanje pejzaža se koristi manjii
otvor blende, jer se na taj način dobija veća dubinska oštrina, a samim tim i
oštar kadar u celosti.
 |
| Bokeh efekat |
Do fotkanja! :)
