Kradja intelektualne svojine - fotografija

spoma avramov | photography

Podstaknuta jučerašnjom temom krađe intelektualne svojine na internetu, odlučila sam da napravim malo istraživanje i prenesem vam dobijene rezultate. Nemam nameru da prozivam i optužujem nikog ponaosob, već da ukažem na kršenje moralnih i zakonskih pravila.

Ali da krenem od početka, pre par dana se na društvenim mrežama pojavila fotografija na kojoj se jasno vidi da je jedan noviji portal, preuzeo originalne fotografije sa više autorskih blogova. Urednica portala je uredno tagovana u prepisci i pridružila se istoj. Umesto da prizna grešku i uputi izvinjenje oštećenim autorima i ponudi neki vid nadoknade ili saradnje ona se branila tako što je krivicu prebacila na saradnicu (za koju kaže da je u međuvremenu otpuštena) negirajući na taj način svoju ličnu odgovornost. Izvinjenje je takođe izostalo, što ukazuje na izostanak osećaja krivice i kajanje zbog učinjenog nedela.

Nisam želela da ostanem na prvom utisku, već sam sama pogledala sajt i fotografije na njemu. Često mi se učini da nam je ovo digitalno doba donelo jednak broj i dobrih i loših stvari, ali jedna od boljih je što se na internetu može lako utvrditi šta je original, a šta fake i čije je vlasništvo u pitanju.

Na samom mišu, desni klik imate opciju Search Google for this image ili Potraži ovu fotografiju na Guglu i dobićete sve stranice na kojima se tražena fotografija nalazi. Sjajno! Zar ne? Ne budi lenja, odlučim da otvorim po jednu stranicu svake kategorije na sajtu i da slučajnim izborom izdvojim po jednu fotografiju za pretragu.

I šta mislite koji je rezultat bio? Samo jedna od proverenih fotografija je bila originalna postavljena na sajt. Ni to ne bi bio problem da su ostale preuzete sa nekog od free pictures sajtova ili u malo skupljoj varijantu kupljene na stock sajtovima ili potpisane, linkovane sa originalnim sajtom. One su samo preuzete sa drugih sajtova i to mahom stranih.

Da se ovo ne bi zvalo lovom na veštice, odlučila sam da pretražim još neke poznate srpske sajtove. Moja oblast interesovanja su porodica, roditeljstvo, deca, tako da me je put istraživanja naveo više na tu stranu, ali i zbog toga što je jedna od učesnica u raspravi bila i urednica popularnog mamećeg sajta koja se javno zaklela da oni to ne rade.

Ukratko, svi to rade, u većoj ili manjoj meri. Neki nemaju ni jednu originalnu fotografiju na svom sajtu, neki kombinuju ’pozajmice’ sa originalima, neki kombinuju preuzimanje besplatnih fotografija sa originalima i ’pozajmljenim’, neki ’pozajmljuju’ samo dela grafičkih dizajnera (što mu dođe isto), ali niko, baš niko ne potpisuje autore, niti linkuje ’pozajmljene’ fotografije sa originalnim sajtom ili na neki drugi način daje do znanja da se radi o tuđem trudu i radu.

Iza autorskog dela stoji mnogo više od viđenog, stoji skupa oprema, godine učenja, vežbanja, truda, rada, novčanog ulaganja, inovativnosti... Da banalizujem to bi bilo kao kada bi neko Shagal-a ili Van Gog-a štampao i prodavao postere, a da prethodno nije platio autorska prava naslednicima. Ili još banalnije, dođe prijateljica kod vas, vidi kako ste napravili kolač po porodičnom receptu i onda taj isti kolač proda u svojoj poslastičarnici kao kolač njene bake!

www.politota-net.livejournal.com

Da li sad drugačije gledate na ’pozajmicu’ ili da kažem krađu fotografija na internetu? Da li je problem kontaktirati autora i pitati ga za dozvolu? Da li je problem u novcu? Onda u startu niste napravili dobar proračun ako u biznis plan niste uračunali i trošak kupovine fotografija za svoj portal. Da li su besplatne fotografije toliko lošije da ih vi ne možete upotrebiti? Zar nemate ni jednog poznanika koji se bavi fotografijom i koji vam može biti spoljni saradnik na portalu? Da li je sve ovo toliko komplikovano i teško da je lakše ukrsati nečiji trud?

Naravno da nije, ali je lakše. Sankcije takvih postupaka u Srbiji su upitne i većina oštećenih vlasnika ne želi da gubi vreme po sudovima, već se oslanja na razum i poštenje onih koji su ih oštetili. Dešava se da greška bude ispravljena, da usledi izvinjenje, ali većina ostane bez zadovoljenja. Ponekad ismejani, najčešće  ignorisani i napadnuti po najstarijem mogućem receptu, napad je najbolja odbrana. I dok to bude bilo tako, biće i krađe autorskog dela na internetu.

www.minjina-kuhinjica.com

Jedan od načina zaštite autorske fotografije je stavljanje vodenog žiga, ali autori to izbegavaju kad god mogu, iz estetskih razloga. U svakom slučaju najmanje što mogu da urade je da se potpišu na nekom manje vidljivom, ali ključnom mestu i na taj način bar otežaju posao onome ko ih potkrada. Sa druge strane, verujem da onaj ko to radi nema u svom timu ni valjanog dizajnera koji poznaje fotošop, tako da bi to bilo odlično rešenje za autore J

Kao zaključak se nameće da je na internetu sve prihvatljivo čak i krađa, samo što je ljudi na njemu ne doživljavaju na isti način kao kad bi ušli u muzej i izneli sliku sa sobom ispod miške. Iz tog razloga se mora povesti više računa ovom delu zakonske regulative i pooštriti kazna za takvo delo.