Kradja intelektualne svojine - fotografija

spoma avramov | photography

Podstaknuta jučerašnjom temom krađe intelektualne svojine na internetu, odlučila sam da napravim malo istraživanje i prenesem vam dobijene rezultate. Nemam nameru da prozivam i optužujem nikog ponaosob, već da ukažem na kršenje moralnih i zakonskih pravila.

Ali da krenem od početka, pre par dana se na društvenim mrežama pojavila fotografija na kojoj se jasno vidi da je jedan noviji portal, preuzeo originalne fotografije sa više autorskih blogova. Urednica portala je uredno tagovana u prepisci i pridružila se istoj. Umesto da prizna grešku i uputi izvinjenje oštećenim autorima i ponudi neki vid nadoknade ili saradnje ona se branila tako što je krivicu prebacila na saradnicu (za koju kaže da je u međuvremenu otpuštena) negirajući na taj način svoju ličnu odgovornost. Izvinjenje je takođe izostalo, što ukazuje na izostanak osećaja krivice i kajanje zbog učinjenog nedela.

Nisam želela da ostanem na prvom utisku, već sam sama pogledala sajt i fotografije na njemu. Često mi se učini da nam je ovo digitalno doba donelo jednak broj i dobrih i loših stvari, ali jedna od boljih je što se na internetu može lako utvrditi šta je original, a šta fake i čije je vlasništvo u pitanju.

Na samom mišu, desni klik imate opciju Search Google for this image ili Potraži ovu fotografiju na Guglu i dobićete sve stranice na kojima se tražena fotografija nalazi. Sjajno! Zar ne? Ne budi lenja, odlučim da otvorim po jednu stranicu svake kategorije na sajtu i da slučajnim izborom izdvojim po jednu fotografiju za pretragu.

I šta mislite koji je rezultat bio? Samo jedna od proverenih fotografija je bila originalna postavljena na sajt. Ni to ne bi bio problem da su ostale preuzete sa nekog od free pictures sajtova ili u malo skupljoj varijantu kupljene na stock sajtovima ili potpisane, linkovane sa originalnim sajtom. One su samo preuzete sa drugih sajtova i to mahom stranih.

Da se ovo ne bi zvalo lovom na veštice, odlučila sam da pretražim još neke poznate srpske sajtove. Moja oblast interesovanja su porodica, roditeljstvo, deca, tako da me je put istraživanja naveo više na tu stranu, ali i zbog toga što je jedna od učesnica u raspravi bila i urednica popularnog mamećeg sajta koja se javno zaklela da oni to ne rade.

Ukratko, svi to rade, u većoj ili manjoj meri. Neki nemaju ni jednu originalnu fotografiju na svom sajtu, neki kombinuju ’pozajmice’ sa originalima, neki kombinuju preuzimanje besplatnih fotografija sa originalima i ’pozajmljenim’, neki ’pozajmljuju’ samo dela grafičkih dizajnera (što mu dođe isto), ali niko, baš niko ne potpisuje autore, niti linkuje ’pozajmljene’ fotografije sa originalnim sajtom ili na neki drugi način daje do znanja da se radi o tuđem trudu i radu.

Iza autorskog dela stoji mnogo više od viđenog, stoji skupa oprema, godine učenja, vežbanja, truda, rada, novčanog ulaganja, inovativnosti... Da banalizujem to bi bilo kao kada bi neko Shagal-a ili Van Gog-a štampao i prodavao postere, a da prethodno nije platio autorska prava naslednicima. Ili još banalnije, dođe prijateljica kod vas, vidi kako ste napravili kolač po porodičnom receptu i onda taj isti kolač proda u svojoj poslastičarnici kao kolač njene bake!

www.politota-net.livejournal.com

Da li sad drugačije gledate na ’pozajmicu’ ili da kažem krađu fotografija na internetu? Da li je problem kontaktirati autora i pitati ga za dozvolu? Da li je problem u novcu? Onda u startu niste napravili dobar proračun ako u biznis plan niste uračunali i trošak kupovine fotografija za svoj portal. Da li su besplatne fotografije toliko lošije da ih vi ne možete upotrebiti? Zar nemate ni jednog poznanika koji se bavi fotografijom i koji vam može biti spoljni saradnik na portalu? Da li je sve ovo toliko komplikovano i teško da je lakše ukrsati nečiji trud?

Naravno da nije, ali je lakše. Sankcije takvih postupaka u Srbiji su upitne i većina oštećenih vlasnika ne želi da gubi vreme po sudovima, već se oslanja na razum i poštenje onih koji su ih oštetili. Dešava se da greška bude ispravljena, da usledi izvinjenje, ali većina ostane bez zadovoljenja. Ponekad ismejani, najčešće  ignorisani i napadnuti po najstarijem mogućem receptu, napad je najbolja odbrana. I dok to bude bilo tako, biće i krađe autorskog dela na internetu.

www.minjina-kuhinjica.com

Jedan od načina zaštite autorske fotografije je stavljanje vodenog žiga, ali autori to izbegavaju kad god mogu, iz estetskih razloga. U svakom slučaju najmanje što mogu da urade je da se potpišu na nekom manje vidljivom, ali ključnom mestu i na taj način bar otežaju posao onome ko ih potkrada. Sa druge strane, verujem da onaj ko to radi nema u svom timu ni valjanog dizajnera koji poznaje fotošop, tako da bi to bilo odlično rešenje za autore J

Kao zaključak se nameće da je na internetu sve prihvatljivo čak i krađa, samo što je ljudi na njemu ne doživljavaju na isti način kao kad bi ušli u muzej i izneli sliku sa sobom ispod miške. Iz tog razloga se mora povesti više računa ovom delu zakonske regulative i pooštriti kazna za takvo delo.

Blogerka na Serbia fashion week-u

Na nedavno održanom Serbia fashion week-u imala sam sreću da prisustvujem radionici jednog od poznatijih celebrity street style fotografa Nabila Kenum. Nabil je osnivač je popularnog internacionalnog pariškog strit-stajl bloga, www.jaiperdumaveste.com.

Sajt je stvoren kako bi se identifikovale osobenosti i promene u današnjoj modi, takođe radi strit-stajl za neke od najboljih svetskih brendova uključujući: Vogue USA, L’Officiel de la Mode Paris, L’Officiel Italia, GQ France, GQ US, InStyle Germany, ELLE Magazine, Lucky Magazine, CR Magazine, Self Magazine China, Harpers Bazaar China, Vogue China, Style.com, Teen Vogue, itd. Pored toga, radi fotografije za modne kuće Missoni, Antony Morato, H&M, Barbara Bui, KTZ, itd.

Iskreno da vam kažem nikad do sada nisam bila na radionicama poznatih fotografa, ali me je ovaj osvojio svojom neposrednošću i spontanošću. Prvo sam zakasnila jer sam zapamtila termin održavanja druge radionice, a onda sam, u želji da budem što tiša i neprimetnija, pravila buku dok sam se provlačila. Uvukla sam se u zadnji red i kada sam konačno sela on mi je mahnuo i sa osmehom rekao: „Hi!“.

Jeste da me je malo bilo sramota, ali mi je bilo i drago što mi je poklonio trenutak svoje pažnje. Radionica se uglavnom sastojala od prikaza njegovih radova i analize najbitnijih detalja konkretne fotografije.

Nabil je parižanin, ali zbog prirode posla putuje po celom svetu. Omiljeni gradovi u kojima radi su Pariz i Njujork. Za Pariz kaže da u njemu žive najbolje obučene žene, a za Njujork da ima posebnu atmosferu i energiju.  

Inspiraciju za svoje fotografije pronalazi u geometriji,  pravilnostima u prostoru, ponavljanju motiva i njihovom uklapanju sa modelom. Dok sam ga slušala razmišljala sam o srpskoj uličnoj modi i koliko se ona razlikuje od svetske.

Definiciju samog pojma ulične mode nećete naći, ali ja bih rekla da se on odnosi na modu koju susrećemo svakodnevno na ulicama, a koja je kombinacija trenda, ličnog pečata i stila. Moj utisak je da ljudi u Srbiji idu na sigurne odevne kombinacije i da često kopiraju jedni druge. Često ćete sresti uniformisanu grupu tinejdžera/ki.

Ako ste ljubitelj street fotografije, sigurno vam se dešavalo da fotografišete neku interesantnu kreaciju, onako usput. Zanimljiva je činjenica da je neko od toga napravio profesiju, da mu je taj posao omogućio da sarađuje sa najpoznatijim modnim kreatorima, časopisima, putuje po celom svetu, upoznaje različite kulture...

Zaključak je da posao fotografa nudi razne mogućnost i da pojedini pravci tek čekaju da budu otkriveni. 

Ko zna, možda ćete vi biti jedan začetnika? J

Sve fotografije su postavljene sa originalnom URL adresom i povezane sa sajtom.

Malo se hvalim :)

Evo da se pohvalim! Lakša sam od maslačka! :)

Foto mama blog je pronašao svoje mesto i na sajtu Savršena.com

Dakle, čitamo se i tamo i 'vamo!

Uživajte!

I fotografija se komponuje!

Razumećete me kada vam kažem da ne stižem da pišem od silnih obaveza, ali bolje ikad nego nikad. Ubuduće ću se truditi da budem redovnija ;) 

U poslednjem postu sam rekla da će sledeći tekst biti o kompoziciji. Kompozicija je bitna bez obzira da li ćete raditi sa idiotom, prosumerom ili slr fotoaparatom.

Pa da krenemo.

Kompozicija je pojam koji označava raspored elemenata na fotografiji. Fotografija ima dve dimenzije – dužinu i visinu, a njome se prikazuje trodimenzionalni prostor – dužina, visina i dubina. U kompoziciji fotografije ljudsko oko najpre uočava predmet koji je fokusiran, tj. izoštren. Međutim, ukoliko su svi predmeti na fotografiji izoštreni, posmatrač u svakom slučaju pronalazi glavni predmet fotografije (tzv. tačka fokusa). Veoma je bitno da fotograf zna kako da taj glavni predmet smesti u prostor fotografije.

Kompozicija fotografije ima neka svoja pravila koja su preuzeta iz različitih oblasti ljudskog delovanja koje je postojalo pre fotografije (slikarstvo, arhitektura, dizajn itd.). Veoma je važno da poznavati ta pravila, jer će vam ona pomoći da predmete pravilno rasporedite i tako od fotografije napravi harmoničnu celinu. 

Navešću neka osnovna pravila:

1. Pojednostavite fotografiju i naglasite njen glavni motiv.  Nije preporučljivo da na fotografije postoji gužva koju pravi suvišan broj objekata na njoj. U takvim situacijama ljudsko oko je zbunjeno, ne zna na koji objekat treba da obrati pažnju. Takva fotografija, naravno, ni malo ne prija posmatraču. Glavni objekat na fotografiji mora da bude lako uočljiv, a ostali objekti nikako ne treba da skreću pažnju sa glavnog, već treba da ga dopunjuju, stvarajući od fotografije skladnu celinu. Glavni motiv fotografije uvek treba da bude naglašen, a objekti koji ga okružuju moraju da daju dodatni doprinos kako bi on bio još interesantniji. Zbog svega ovoga, prilikom fotografisanja nikako nemojte žuriti, naoružajte se strpljenjem, a trud će Vam se na kraju sigurno isplatiti.

2. Krupan plan za snažan utisak. Početnici se dosta često plaše da „uđu“ u motiv fotografije. To je u većini slučajeva greška. Naime, ukoliko fotograf smatra da neki deo na fotografiji treba iseći jer nije dovoljno interesantan u odnosu na drugi deo, onda to treba i da uradi (npr. ako neka životinja čiji portret radimo ima lepe oči onda njih treba naglasiti, a recimo uši možemo iseći). Svaki fotograf bi trebao da ima dovoljno slobode u takvim situacijama i sve što smatra nedovoljno atraktivnim može slobodno iseći sa fotografije.

3. Da bi pronašli najbolju scenu krećite se oko objekta koji želite da fotografišete. Kada pronađete dovoljno dobar motiv za vašu fotografiju krećite se oko njega. Posmatrajte motiv iz različitih uglova, da bi ste bolje sagledali sa koje strane treba da bude snimljen. Nekad će biti potrebno snimiti i više fotografija kako bi došli do željenog rezultata, što obično oduzima puno vremena. Međutim, napredak će sigurno biti primetan.

4. Pravilo trećina i pravilo zlatnog preseka. Prema pravilu trećine, objekat koji fotografišemo tako da se nalazi u sredini kadra biće nezanimljiv, statičan i lenj. Objekat treba da bude malo odmaknut od samog centra fotografije. Pravilo zlatnog preseka je jedno od najvažnijih pravila u fotografiji. Po njemu, glavni objekat na fotografiji, tj. tačka fokusa treba da bude odmaknuta od sredine fotografije. Ako fotografiju podelimo na tri dela, i po dužini i po visini, najbolje je da tačka fokusa bude smeštena na jednoj od linija koje razdvajaju te trećine. Takva kompozicija najviše odgovara ljudskom oku. Ova dva pravila su dosta slična i ne postoji opšte pravilo kad se koristi pravilo trećina, a kada pravilo zlatnog preseka. U praksi se pravilo trećine obično primenjuje u slučajevima gde treba da se naglasi kretanje, jer je objekat stavljen više van centra fotografije, što daje dinamiku fotografiji, tj. postoji težnja za kretnjom. Ako to ne želimo, objekat samo malo pomeramo od centra fotografije, tj. primenjujemo pravilo zlatnog preseka.

Pravilo trećina

Pravilo zlatnog preseka

5. Simetrična i nesimetrične ravnoteža fotografije. Fotografija kao celina sastoji se obično od više objekata, koji se mogu nalaziti u simetričnom ili nesimetrično odnosu. Simetričan odnos među objektima na fotografiji postoji ukoliko ti objekti zauzimaju istu površinu ili imaju podjednak značaj. Takva ravnoteža je manje poželjna, pošto u slučaju da na fotografiji postoji dva ili više objekata koji su u simetričnoj ravnoteži, kod posmatrača se stvara dilema i nedoumica koji predmet je na fotografiji je glavni, pa takva fotografija može da bude nezanimljiva. Sa druge strane, postoje i specifične situacije u kojima je simetrična ravnoteža poželjna. Takav je slučaj kada želimo da fotografija bude mirna sa minimalnom kretnjom, ili kada želimo da suprotstavimo dva ili više objekta koji imaju podjednaku važnost. Nesimetričan odnos među objektima postoji ako jedan objekat zauzima dominantan položaj u odnosu na ostale objekte na fotografiji. Nesimetrična ravnoteža se dosta češće koristi, jer je kod većine fotografija poželjno da glavni objekat bude naglašen.

6. Stavljanje objekta na fotografiji u okvir. Da bi fotografija bila zanimljivija i imala veći osećaj dubine često je potrebno da objekat koji fotografišemo uz pomoć okolnih objekata uokvirimo. Za okvir mogu da posluže razni objekti koji se nalaze u blizini glavnog motiva fotografije (drveće, ograda, zidovi itd.).

7. Izbegavanje motiva koji smetaju. Često se može desiti da prilikom fotografisanja nekog motiva u kadru imamo i neke objekte koji smetaju i skreću pažnju sa glavnog motiva fotografije. Zato uvek moramo da budemo oprezni i da, ako je to moguće, takve objekte izbegnemo ili maksimalno umanjimo njihovo isticanje.

8. Obratite pažnju na pozadinu objekta. Pozadina objekta fotografisanja ima značajnu ulogu u dobijanju kvalitetne fotografije. Ona ponekad može potpuno da odgovara objektu fotografisanja, da ga dodatno ulepšava, ali u većini slučajeva zna da bude potpuno neskladna, da iritira, neodgovarajućih boja, na njoj mogu da se nalaze objekti koji skreću pažnju sa glavnog motiva fotografije itd. Zato uvek treba voditi računa o pozadini i potruditi se da bude skladna sa objektom fotografisanja koliko god je to moguće.

9. Pazite na vertikalne, horizontalne i dijagonalne linije. U kompoziciji fotografije veliku značaj mogu da imaju i vertikalne (uspravne), horizontalne (vodoravne) i dijagonalne linije. Vertikalna kompozicija se koristi kod snimanja pojedinačnih portreta, drveća, vodopada, visokih građevinskih objekata itd. Vertikalne linije naglašavaju visinu, veličinu i stabilnost. Horizontalna kompozicija se primenjuje uglavnom za pejzaže i panoramne snimke urbanih sredina. Horizontalne linije izražavaju spokojstvo, mirnoću, tj. širinu, prostranost i stabilnost. Dijagonalnu kompoziciju koristimo uglavnom za fotografisanje određenih detalja u pejzažu ili predmeta. Pomoću dijagonalnih linija izražava se kretanje, dinamika i nestabilnost.

Dijagonalna kompozicija

10. Probajte da organizujete prednji, srednji i zadnji plan na fotografiji. Udaljenost od objekta fotografisanja (prednji, srednji i zadnji plan) može da ima značajnu ulogu u kompoziciji fotografije. Skoro na svakoj fotografiji postoje ova tri plana. Glavni objekat fotografije se u velikoj većini slučajeva nalazi ili u prednjem ili u srednjem planu, dok je zadnji plan u stvari pozadina fotografije. Zadnji plan može da predstavlja smetnju za posmatranje glavnog motiva fotografije ukoliko je loše odabran. Zato se najčešće neutralizuje, tj. stavlja van fokusa upotrebom plitkog polja oštrine. Ukoliko se glavni objekat nalazi u srednjem planu, potrebno je i prvi plan na isti način staviti van fokusa kako ne bi ometao glavni motiv fotografije.

11. Odaberite pravi momenat za fotografisanje i naglasite jaku emociju. Odabir pravog momenta za fotografisanje predstavlja jedno od najvažnijih pravila u fotografiji. Za snimanje neočekivanih reakcija, smešnih situacija, momenata koji su izuzetno retki i koji se pamte, potrebno je izuzetno mnogo strpljenja i koncentracije. Često fotograf mora da bude spreman dugo, dugo vremena i da čeka pravi trenutak za pritisak okidača, a onda baš u tom momentu padne koncentracija i sav trud padne u vodu. Zato su ovakve fotografije, na kojima su objekti fotografisanja (obično ljudi) u posebnom raspoloženju, veoma cenjene i svrstavaju njihove autore u grupu uspešnih fotografa.

12. Naglašavanje treće dimenzije. Davanje dubine fotografiji. Specifičnost fotografije, između ostalog, ogleda se i u tome što trodimenzionalni svet mora da prikaže u dve dimenzije. Na njoj postoje dužina i širina, dok treće dimenzije – dubine nema. Zato je prikazivanje dubine i prostornosti na fotografiji veoma složeno. Dubina fotografije može da se istakne odnosom između veličina u prvom planu i pozadini. Naime, objekti u pozadini su manji, pa su oni u prvom planu naglašeni. Takođe, dubina fotografije se može prikazati i zamućivanjem delova fotografije. Npr. ako se glavni motiv fotografije nalazi u srednjem planu, prvi i zadnji plan treba zamutiti. Na taj način se ističe glavni objekta na fotografiji, ali se u isto vreme povećava i dubina fotografije. Dakle, kad god je to moguće, kod „plitkih“ motiva, je poželjno postavljanje drugih objekata ispred ili iza njih. Ti objekti će ih ulepšavati i dopunjavati, a u isto vreme će dati dubinu fotografiji.

Nadam se da vam je većina pravila jasna i da vas je inspirisala da vežbate.

Do skorog fotkanja! :) 

Krenimo u avanturu!

Kao i u svakom receptu, najbolje je krenuti od početka. J Još u srednjoj školi poželela sam da se baveim fotografijom. U to vreme je postojala škola fotografije pri Centru za vizuelnu kulturu „Zlatno oko“, ali iz razloga, koga se sada ne sećam, nisam to uradila. Pre godinu dana (neću reći slučajno, pošto slučajnosti ne postoje!) pokvario se porodični digitalni fotoaparat. Moj dragi Sony ciber shot 4, sa kojim su napravljeni  prvi snimci moje dece i nekih od najlepših trenutaka u našim životima.

To je kompaktni fotoaparat, ljudi ih još zovu i „idioti“.U pitanju su mali, lako prenosivi aparati koji staju u džep. Takođe se nazivaju "point and shoot", što otprilike znači "uperi i slikaj". Ovaj naziv duguju tome što za fotografisanje nisu neophodna složena podešavanja različitih parametara. Ovi aparati kreću se od tzv. "subkompaktnih", koji su zaista minijaturni i ne omogućavaju gotovo nikakva podešavanja, pa do aparata koji omogućavaju zumiranje, podešavanje ekspozicije itd.

Cene ovakvih fotoaparata se kreću od 100-200€.

Približavao se godišnji odmor i morali smo da nađemo neko rešenje. U tom trenutku nisam ni pomišljala na bavljenje fotografijom i na preporuku prodavca odabrali smo napredniju verziju kompaktnog fotoaparata Canon Power Shot SX150 IS. Tog trenutka je bio na popustu, jer se na tržištu pojavila naprednija verzija  i za malu razliku u ceni dobili smo solidan porodični fotoaparat.

Još u radnji prodavac je podesio neophodne parameter i ostavio opciju Auto. Malo je reći da sam bila oduševljena kvalitetom fotografija koje sam napravila. Toliko da sam po povratku sa godišnjeg odmora odlučila da se upišem u neku školu fotografije i ostvarim svoj srednjoškolski san. J

Pretražila sam internet i našla dve trenutno aktivne škole fotografije. Odabrala sam onu koja je ranije počela sa časovima (toliko sam bila nestrpljiva!) i krenula u ovu avanturu... Za one koji ne mogu ili ne žele da idu na kurseve i predavanja, postoji ogroman broj sajtova sa uputstvima za učenje.

Na početnom kursu fotografije koristila sam svoj Canon. Ako nemate želju da kupite poluprofesionalan ili profesionalan fotoaparat, toplo vam preporučujem ovaj model i njegovu napredniju verziju Canon Power Shot SX210 IS. Oba modela poseduju Full manual sa kojim možete pohađati bilo koju školu digitalne fotografije. O oba modela možete naći više na Canonovom sajtu.

A to nam je i cilj, da naučimo da koristim još nešto osim auto podešavanja na našem fotoaparatu I da dobijemo sjajne fotografije koje ćemo čuvati kao uspomenu.

U sledećem tekst ćemo pričati o nekim osnovni znanjima kompozicije fotografije.

Do fotkanja! J